Честа питања

СНАБДИЈЕВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНОМ ЕНЕРГИЈОМ

 

  1. Власник пословног објекта жели издавати свој објекат у закуп једном или више закупаца.

Како електричну енергију преузима од снабдјевача електричне енергије на 10 кV напонском нивоу и врши трансформацију на 0,4 кV преко властите трансформаторске станице 10/0,4 кV, власника пословног простора интересује треба ли му дозвола за снабдијевање електричном енергијом – дозвола II реда или нека друга дозвола ради наплате електричне енергије будућим закупцима, као и да ли је исправно обрачун утрошка електричне енергије вршити преко бројила која намјерава уградити на 0,4 кV страни, односно на самом објекту закупца?

Одговор:

Како постојећи Закона о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине не садржи одредбе о дистрибутивним затвореним системима, тренутно власник пословног простора, на начин описан у питању, не може снабдјевати и фактурисати електричну енергију закупцима свог пословног простора. У складу са чланом 63. став (1) тачка 6) Закона о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине, прописано је да снабдијевање електричном енергијом може бити обустављена ако крајњи купац без одобрења надлежног оператора дистрибутивног система, преко своје инсталације, омогући другом купцу потрошњу електричне енергије.

Уколико власник пословног простора жели задржати трафостаницу 10/0,4 кV у своме власништву и остати купац на 10 кV напонском нивоу, исти има опцију процијењени трошак електричне енергије урачунати у цијену квадрата унајмљеног пословног простора и уговорити са закупцем.

Алтернатива је да се власник пословног простора обрати надлежном оператору дистрибутивног система са захтјевом за издавање електроенергетских сагласности за уградњу мјерних мјеста на 0,4 кV напонском нивоу за све просторе у пословној згради за које жели имати мјерење и за које ће снабдјевач фактурисати утрошену електричну енергију. У том случају власник пословног простора мора ријешити и питање власништва трафостанице 10/0,4 кV са надлежним оператором дистрибутивног система.

 

IZGRADNJA ELEKTRANA

  1. Kupac električne energije na svom stambenom objektu želi izgraditi solarnu elektranu snage 10 kW. Koje formulare mora popuniti u svom zahtjevu za izdavanje dozvole i na koji račun može uplatiti jednokratnu naknadu za obradu zahtjeva?

 

Regulatornoj komisiji može se predati zahtjev za izdavanje dozvole za rad za proizvodnju električne energije ili zahtjev za izdavanje dozvole za rad za proizvodnju električne energije u mikropostrojenju OIE (ukoliko investitor ima namjeru biti mikroproizvođač električne energije) tek kada investitor izgradi solarnu elektranu, odnosno kada isposluje upotrebnu dozvolu kao i sve druge potrebne dozvole i saglasnosti.

Nakon pribavljanja upotrebne dozvole za izgrađeni proizvodni objekat, potrebno je da se obrati Regulatornoj komisiji podnošenjem zahtjeva za izdavanje dozvole za rad za proizvodnju električne energije ili zahtjeva za izdavanje dozvole za rad za proizvodnju električne energije u mikropostrojenju OIE, sukladno Pravilniku za izdavanje dozvola https://www.ferk.ba/_hr/index.php/akti-ferk-a/pravilnici/18765-licence .

S tim u svezi potrebno je dostaviti popunjen Zahtjev za izdavanje/obnovu dozvole za rad za proizvodnju električne energije (Obrazac 1), odnosno Zahtjev za izdavanje/obnovu dozvole za rad za proizvodnju električne energije u mikropostrojenju OIE (Obrazac 5) ukoliko se radi o mikroporoizvođaču električne energije, koji se nalaze u Privitku 1 navedenog pravilnika, kao i popunjenu Tablicu s tehničkim podatcima za odgovarajuću vrstu proizvodnog objekta (Tablica 1) koja se nalazi u Privitku 2 Pravilnika. Obrazac 1, Obrazac 5 i tablica solarna elektrana - Tablica 1 dostupni su na sljedećem linku:

https://www.ferk.ba/_ba/index.php/akti-ferk-a/pravilnici/18557-licence

Osim navedenog, uz zahtjev za izdavanje dozvole za rad za proizvodnju električne energije potrebno je dostaviti i dokumentaciju iz člana 20. i člana 21. Pravilnika za izdavanje dozvola.

Sukladno Odluci o iznosima jednokratnih naknada za obradu podnesaka (Pročišćeni tekst) (Službene novine Federacije BiH, broj 5/17) za obradu zahtjeva za izdavanje dozvole za rad za proizvodnju električne energije uplaćuje se jednokratna naknada u iznosu koji možete pronaći na linku: http://www.ferk.ba/_hr/images/stories/2017/precisceni_tekst_odluka_jednokratne_naknade_obrada_zahtjeva_2016_hr.pdf  , a broj žiro računa možete naći na početnoj internetskoj stranici FERK-a.

Na internet stranci https://vodic.usaidepa.ba/introduction mogu se dobiti sve informacije o dokumentaciji koju je potrebno isposlovati i od drugih institucija za izgradnju solarne elektrane. Nakon registriracije na navedenom linku,  potrebno je izabrati geografsko područje na kojem se solarna elektrana namjerava graditi (entitet i kanton), vrsta i snaga elektrane, mrežu na koju će se priključiti i opredijeliti se želi li investitor ostvariti podsticaj za proizvedenu električnu energiju.

  1. Уколико правном лицу није основна дјелатност производња електричне енергије већ нека друга дјелатност, може ли се правно лице бавити производњом и продајом електричне енергије или мора отворити посебну пословну јединицу?

Члан 12. став (1) Закона о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“ број 66/13, 94/15, 54/19, 1/22 и 61/22) наводи да се електропривредним дјелатностима сматрају производња електричне енергије, дистрибуирање електричне енергије, снабдијевање електричном енергијом и трговина електричном енергијом. Даље, став (2) истог члана наводи да електропривредене дјелатности обављају електроенергетски субјекти основани у складу са Законом о привредним друштвима („Службене новине Федерације БиХ“ број 23/99, 45/00, 2/02, 6/02, 29/03, 68/05, 91/07, 84/08, 88/08, 7/09 и 63/10) и регистровани за обављање барем једне од наведених дјелатности из става (1) овог члана уз услов да добију дозволу за обављање дјелатности од Регулаторне комисије

По важећим законским рјешењима, производња и продаја електричне енергије не мора бити основна дјелатност правног лица, те се правно лице може бавити производњом и продајом електричне енергије, под условом да исту има уписану у судски регистар надлежног суда и да добије дозволу за обављање дјелатности од Регулаторне комисије.

 

Подношење захтјева и издавање претходне електроенергетске сагласности

Подношење захтјева и издавање претходне електроенергетске сугласности за постројење за производњу електричне енергије (фотонапонска електрана) инсталиране снаге до 150 кW.

Упознат сам са Законом о електричној енергији који казује да "Физичка особа" је она особа која је регистрирана у складу са Законом о обрту за обављање дјелатности производње електричне енергије у објектима инсталиране снаге до 150 кW. Исто тако сам упознат и да ПЕЕС издаје надлежна електродистрибуција, но будући да сам контактирајући ЕД добивао различите и неодређене одговоре, одлучио сам се обратити вама.

Питање гласи, може ли се издати претходна електроенергетска сугласност на име и презиме подноситеља захтјева, који ће у идејном пројекту бити такођер наведен као инвеститор, а који би послије био власник Обра за обављање дјелатности производње електричне енергије?

Поједностављено речено, да се не иде у процедуру отварања обрта, уколико ће напослијетку Захтјев за издавање ПЕЕС бити одбијен?

Одговор:

Законом о електричној енергији у Федерацији Босне и Херцеговине, чланком 3. точка 8) дефинирана је физичка особа као она особа која је регистрирана сукладно Закону о обрту за обављање дјелатности производње електричне енергије у објектима инсталиране снаге до 150 кW. Такођер, чланком 12. ставак (3) тог Закона прописано је како се производњом електричне енергије, на начин и под увјетима утврђеним овим законом, могу бавити и физичке особе које су основане сукладно Закону о обрту и сродним дјелатностима (Службене новине Федерације БиХ, број 35/09) и које ту дјелатност обављају  у статусу обртника, у објектима инсталиране снаге до 150 кW, уз увјет да добију дозволу за обављање дјелатности производње електричне енергије утврђену овим законом и уз обвезу уписа у регистар порезних обвезника сукладно Закону о порезу на доходак. Надаље чланком 85. ставак (2) Закона прописано је како обвези прибављања дозволе за рад за обављање дјелатности производње електричне енергије, по скраћеном поступку којег прописује ФЕРК, подлијежу физичке особе из чланка 12. ставак (3) овог закона које су утемељена сукладно Законом о обрту и сродним дјелатностима, и које ће ту дјелатност обављати у статусу обртника, у објектима инсталиране снаге до 23 кW.

За изградњу производног објекта, физичка особа, односно особа регистрирана сукладно Закону о обрту и сродним дјелатностима у Федерацији Босне и Херцеговине је обвезана као инвеститор прибавити сву потребну документацију за изградњу и прикључење тог објекта на дистрибуцијску мрежу од надлежних тијела.

 

Да ли банке и/или институције (правна лица) могу имати у власништву и користити уређаје пуњења електричних возила 

Молимо вас за информацију, да ли Банке и/или институције (правна лица), могу:

а) имати у власништву и користити уређаје пуњења ел.возила за властите потребе (у кругу пословница, правног лица)

б)дати на кориштење уређаје за пуњење ел.возила, трећим лицима са накнадном или без (клијентима,основом уговора и сл.)

Да ли је за права из тачке а) и б), потребно испуњење додатних услова (сагласности, које врсте сагласности, технички услови и сл.)

Одговор:

Чланом 133. Закона о електричној енергији Федерације Босне и Херцеговине прописано је да услуге пуњења електричних возила могу пружати снабдјевачи крајњих купаца или власници јавних станица за пуњење електричних возила или лица која управљају јавним станицама за пуњење.

Власници јавних станица за пуњење електричних возила и лица која управљају јавним станицама за пуњење нису обавезни прибавити дозволу за снабдијевање електричном енергијом.

Пружаоци услуга пуњења електричних возила дужни су евидентирати се код Регулаторне комисије. Цијене које наплаћују пружаоци услуга пуњења електричних возила морају бити тржишне, лако успоредиве и недискриминирајуће.

Оператор дистрибутивног система дужан је на недискриминирајућем основу пружати услуге лицима које уграђују или управљају јавно доступним станицама за пуњење. Пружалац услуга пуњења електричних возила, на захтјев Регулаторне комисије, дужан је доставити податке и информације који су јој потребни за обављање послова из њене надлежности.

Чланом 134 Закона о електричној енергији Федерације Босне и Херцеговине прописани су технички захтјеви за станице за пуњење:

На јавно доступним станицама за пуњење користе се паметни мјерни уређаји са даљинским очитовањем и контролом, уколико је то технички изводиво и економски оправдано.
Станице за пуњење морају испуњавати техничке захтјеве прописане релевантним стандардима, према сљедећим типовима:

  1. станице за пуњење моторних возила мале снаге наизмјеничном струјом,
  2. станице за пуњење моторних возила велике снаге наизмјеничном струјом,
  3. станице за пуњење моторних возила истосмјерном струјом,
  4. станице за бежично пуњење моторних возила бежичним путем,
  5. станице за замјену батерија за моторна возила,
  6. станице за пуњење одговарајућих моторних возила на два, три или четири котача, укључујући и бицикле са помоћним мотором, мопеде и мотоцикле на два, три или четири котача, разврстаних у одговарајуће категорије на основу посебног прописа,
  7. станице за пуњење електричних аутобуса.

 

O отварању тржишта електричне енергије

  1. Шта је отварање тржишта електричне енергије?

Од 1. јануара 2015. године, сваки ће купац имати право изабрати свога снабдјевача електричном енергијом. То значи, да ће имати могућност одлучити од којег ће снабдјевача набављати електричну енергију и изабрати ону понуду за снабдијевање која му најбоље одговара.

Једноставним рјечником речено, то се зове „отварање тржишта електричне енергије“.

 

  1. Шта се подразумијева под јавним снабдјевачем и ко су они?

Јавни снабдјевач је снабдјевач који има обавезу снабдијевати квалификованог купца када он не одабере свог снабдјевача на тржишту електричне енергије, на начин и под условима које прописује ФЕРК.

Јавни снабдјевач има обавезу пружати универзалну услугу снабдијевања свим купцима електричне енергије из категорије потрошње: домаћинство, мала предузећа и комерцијални купци.

Јавне снабдјеваче у Федерацији БиХ је именовала Влада Федерације БиХ, а то су: Јавно предузеће Електропривреда Босне и Херцеговине д.д. - Сарајево и Јавно подузеће „Електропривреда Хрватске заједнице Херцег Босне“ д.д. Мостар, свака на свом географском подручју. 

 

  1. Шта је универзална услуга и ко има право на исту?

Универзална услуга је дио јавне услуге којом се гарантује прикључак и снабдијевање по разумним, једноставно и лако успоредивим и транспарентним цијенама. На њу имају право крајњи купци из категорије домаћинства, мала предузећа и комерцијални купци.

 

  1. Ко су снабдјевачи електричном енергијом на подручју БиХ и како их могу контактирати?

Снабдјевачи електричном енергијом на подручју БиХ су правна лица која посједују дозволу за обављање дјелатности снабдијевања купаца електричном енергијом, издату од надлежног регулаторног органа (Државне регулаторне комисије за електричну енергију у Босни и Херцеговини - ДЕРК, Регулаторне комисије за енергију у Федерацији Босне и Херцеговине - ФЕРК и Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске - РЕРС).

Контакте свих снабдјевача на подручју БиХ можете пронаћи овдје.

 

  1. Шта је Оператор дистрибутивног система (ОДС)?

Оператор дистрибутивног система (ОДС) је правно лице које посједује лиценцу - дозволу за дјелатност дистрибуције и надлежно је за погон, управљање, одржавање, изградњу и развој електродистрибутивне мреже и прикључивање нових купаца и произвођача.

 

  1. Шта су тарифни ставови за кориснике дистрибутивног система (дистрибутивна мрежарина) и коју услугу купац плаћа кроз те тарифне ставове?

Тарифни ставови за кориснике дистрибутивног система (дистрибутивна мрежарина) су тарифе које се примјењују за обрачун и фактурисање услуге кориштења дистрибутивне и преносне мреже квалификованим купцима чији су објекти прикључени на дистрибутивну мрежу ради надокнаде трошкова кориштења дистрибутивне мреже и преносне мреже.

Трошкови кориштења дистрибутивне мреже се састоје од трошкова дистрибуције и трошка дистрибутивних губитака.

Трошкови кориштења преносне мреже се састоје од: трошкова преноса, трошкова преносних губитака, трошкова рада независног оператора система, трошкова услуга секундарне и терцијарне регулације и прекомјерно преузете реактивне електричне енергије.

 

  1. Шта се подразумијева под резервним снабдјевачем и ко има право на његову услугу?

Резервни снабдјевач је снабдјевач који има обавезу квалификованог купца снабдијевати електричном енергијом када одабрани снабдјевач престане да врши снабдијевање квалификованог купца електричном енергијом и то у случају:

  • стечаја или ликвидације снабдјевача који га је до тада снабдијевао,
  • престанка или одузимања дозволе снабдјевачу који га је до тада снабдијевао и
  • када купац не нађе новог снабдјевача који ће га снабдијевати након престанка уговора о снабдијевању са постојећим снабдјевачем, осим ако је престанак уговора посљедица неизвршавања обавеза плаћања испоручене електричне енергије.

Резервни снабдјевачи, именовани одлуком Владе Федерације БиХ су два електропривредна предузећа: Јавно предузеће Електропривреда Босне и Херцеговине д.д. - Сарајево и Јавно подузеће „Електропривреда Хрватске заједнице Херцег Босне“ д.д. Мостар, свака на свом подручју дјеловања и имају обавезу снабдијевати квалификованог купца на период не дуже од 60 дана.

Право на услугу снабдијевања од резервног снабдјевача од 01.01.2015. године имају сви квалификовани купци који немају право на универзалну услугу.

 

  1. Како уговарам снабдијевање електричном енергијом и са ким?

Сви купци, без обзира да ли се снабдјевај у оквиру универзалне услуге,  или од снабдјевача којег су слободно изабрали на тржишту, закључују према своме избору један или два уговора, те могу изабрати:

 

  •      а)     закључити један уговор с изабраним снабдјевачом којим ће регулирати и кориштење дистрибуцијске мреже или
  •      б)    закључити два уговора, и то с Оператором дистрибуцијског система - уговор о кориштењу дистрибуцијске мреже, а с изабраним снабдјевачем - уговор о снабдјевању електричном енергијом.

Зависно од тога колико купац изабере закључити уговора, толико добива и рачуна.

 

  1. Могу ли након 1. јануара 2015. године, као купац из категорије купаца домаћинства на географском подручју Јавног предузећа Електропривреда Босне и Херцеговине д.д. - Сарајево одабрати снабдијевати се од Јавног подузећа „Електропривреда Хрватске заједнице Херцег Босне“ д.д. Мостар и под којим условима (и обратно)?

Сваки купац, без обзира да ли је из категорије домаћинство или неке друге категорије, може затражити прелазак од једног електропривредног предузећа, тј. постојећег снабдјевача, другом електропривредном предузећу, тј. новом снабдјевачу, али по тржишној цијени коју нови снабдјевач понуди.

Уколико се купац из категорије домаћинство не одлучи за снабдјевача на тржишту, него за јавног снабдјевача (универзална услуга), тада га може снабдијевати само онај јавни снабдјевач на чијем географском подручју се налази и то по цијени услуге јавног снабдијевања.

 

  1. Могу ли као квалификовани купац након 1. јануара 2015. године остати купац Јавног предузећа Електропривреда Босне и Херцеговине д.д. - Сарајево (Јавног подузећа „Електропривреда Хрватске заједнице Херцег Босне“ д.д. Мостар) и под којим условима?

Сви квалификовани купци након 1. јануара 2015. године могу се снабдијевати код својих дотадашњих електропривредних предузећа, и то :

  • купци из категорије домаћинства, мала предузећа и комерцијални купци имају право на универзално снабдијевање по цијени услуге јавног снабдјевача на коју даје сагласност или је утврђује ФЕРК,
  • остали купци имају право на снабдијевање по тржишно формираној и уговореној цијени.

 

  1. Уколико се као купац електричне енергије одлучим на промјену снабдјевача електричном енергијом, како започињем тај процес? Коме се прво јављам?

Квалификовани купац, који намјерава промијенити снабдјевача, обавезан је, новом снабдјевачу од кога се жели снабдијевати поднијети захтјев у писаном облику, на обрасцу прописаном од стране снабдјевача.

 

  1. Колико траје поступак промјене снабдјевача?

Квалификовани купац има право без накнаде и у року од 21 дан од дана подношења захтјева за промјеном, промијенити снабдјевача.

 

  1. Коме плаћам електричну енергију за вријеме трајања поступка промјене снабдјевача?

Док траје поступак промјене снабдјевача, купац плаћа електричну енергију постојећем снабдјевачу све до тренутка када Оператор дистрибутивног система не изврши очитање бројила. Очитани киловатсати (кWх) на бројилу су крајње стање за обрачун постојећем снабдјевачу, а почетно стање за обрачун новом снабдјевачу.

 

  1. Могу ли се снабдијевати електричном енергијом код више тржишних снабдјевача?

Квалификовани купац има право истовремено закључити уговоре са више снабдјевача, уколико постоји могућност утврђивања обрачунских величина, што потврђују Оператор дистрибутивног система (ОДС)/Независни оператор система Босне и Херцеговине (НОСБиХ) и балансно одговорна страна (БОС).

 

  1. Ако се као купац из категорије купаца домаћинства одлучим, након 1. јануара 2015. године, одабрати новог снабдјевача, шта све плаћам снабдјевачу?
  • Уколико купац из категорије домаћинство са новим снабдјевачем закључи уговор о снабдијевању електричном енергијом којим регулише и кориштење дистрибутивне мреже, у том случају купац на своју адресу добија један рачун у који су укључени: набавка електричне енергије, услуга снабдијевања, кориштење дистрибутивне мреже, накнада за обновљиве изворе енергије и припадајући ПДВ.
  • Уколико купац из категорије домаћинство закључи два уговора: уговор о снабдијевању електричном енергијом са новим снабдјевачем и уговор о кориштењу дистрибутивне мреже са оператором дистрибутивне мреже на чију дистрибутивну мрежу је прикључен, у том случају купац добија два рачуна: један од новог снабдјевача за испоручену електричну енергију, а други од Оператора дистрибутивног система за кориштење дистрибутивне мреже. На рачуну новог снабдјевача купац ће плаћати набављену електричну енергију, услугу снабдијевања, накнаду за обновљиве изворе и припадајући ПДВ. На рачуну за оператора дистрибутивног система купац ће плаћати кориштење дистрибутивне мреже и припадајући ПДВ.

 

  1. Да ли ће се након 1. јануара 2015. године задржати „јефтина и скупа“ тарифа током дана, односно „љетна и зимска“ тарифа током године, другим ријечима, да ли ће се након 1. јануара 2015. године задржати дневно и сезонско диференцирање тарифних ставова?

У дијелу цијене која се односи на дистрибутивну мрежарину тарифни дизајн се неће мијењати тј. задржава се сезонско и дневно диференцирање. Преглед важећих тарифних ставова за кориснике дистрибутивног система, бит ће доступан на интернетским страницама ФЕРК-а и ОДС-а.

За друге ставке цијене електричне енергије, које се односе на електричну енергију и услугу снабдјевача, то се не може рећи. Сваки снабдјевач задржава право дизајна тарифе, у оном дијелу цијене који је „у његовој надлежности“, према својим потребама и плановима.

 

  1. Да ли је промјена снабдјевача коначна, тј. могу ли се вратити претходном снабдјевачу или прећи неком опет новом снабдјевачу, ако нисам задовољан са одабраним? Колико пута током године се може мијењати снабдјевач?

Промјена снабдјевача није коначна, нити постоји ограничење колико пута током године се може мијењати снабдјевача. Поступак промјене снабдјевача, приликом сваке промјене проводи се из почетка, са свим прописаним корацима поступка промјене снабдјевача.

 

 

Регулаторна комисија за енергију у ФБиХ - ФЕРК
Кнеза Домагоја 12 А
88000 Мостар ФБиХ 
Босна и Херцеговина

Телефон: 036 44 99 00
Факс: 036 333-507/508

Трансакцијски рачун [КМ] :

1027140000023722
„UNION BANKA d.d. Sarajevo “ 

 

Пријава за Newsletter:

Услови и одредбе